Lozovaca
Lozova – rakija
OPIS:
Harmonično , izuzetno razvijene arome lozovača je tradicionalni regionalni proizvod , dobija se destilacijom fermentisanih plodova grožđa sorte Muskat Hamburg , bez otakanje vina . Odlezava i stari u rezervoarima od nerdjajuceg celika. Lozovača je rakija od raznih vrsta grožđa i nije karakteristična isključivo za područje Balkana. Dobija se destilacijom ne oceđenog predhodno fermentisanog grožđa, i u sebi sadrži od 40 do 45% alkohola. Pre procesa fermentacije potrebno je grožđe izuzetno izmuljati. Fermentacija se odvija vrlo sporo, na temperaturi od 16 0 C do 20 0 C, a traje oko deset dana. Prilikom procesa fermentacije dodaje se kvasac koji podpomaže ovaj proces, pa se tek onda prelazi na destilaciju. Posle prve destilacije dobija se „meka“ rakija, a tek posle druge destilacije procenat alkohola u rakiji se povećava na 65%.
Proizvodnja rakija od groždja je rasprostranjena svuda u svetu a izbor sorte zavisi samo od podneblja. Lozovača je rakija dobijena destilacijom neocedjenog fermentisanog kljuka groždja plemenite vinove loze Vitis Vinifera i sadrži 40-45% vol etanola. Posle branja, potrebno je ukloniti peteljku i groždje dobro izmuljati. Vrioni sud se puni i ostavlja oko 25% slobodnog prostora. Fermentaciju možemo pustiti da se obavi spontano ili uz dodatak selekcionisanih kvasaca. Fermentacija se obavlja na 16-20°C i traje desetak dana. Završetak fermentacije se može konstatovati pomoću Ekslovog širomera onda kada Kada filtrat prevrelog kljuka pokazuje vrednosti od 0-3°Oe.
Destilacija prevrelog kljuka je obavezno dvokratna pri šemu se prvo dobija sirova meka rakija koja se potom redestiliše. Prvenac se izdvaja u količini od 1% na kapacitet kazana i dalje prihvata srce. Sa odvajanjem srca bi trebalo prestati onda kada jačina destilata dostigne 60-65% vol. Svodjenje destilata na željenu jačinu se izvodi dodavanjem destilovane vode. U promet uglavnom ide kao bezbojna ili u sudovima koji ne otpuštaju boju kao što su staklo, inox, buradi od belog jasena. Karakteristična je makedonska Žolta koja odležava u hrastovim ili bagremovim buradima i poprima zlatnu boju.Vrati se na vrh stranice
