Vinarija - domaca vina

KORISNE INFORMACIJE O VINU

Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u divljenju istog...

U nasoj vinariji mozete degustirati vrhunska vina:

Cabernet Sauvignon

Sauvignon Blanc

Shiraz

Barique

Rose

Tamjanika

Merlot

Umešnosti vinara koji je vino načinio, u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula, priča o vinogradu je nezaobilazna. Zato se ne retko čuje rečenica da vino počinje da se pravi još u vinogradu. Tu se rađa ta čudesna kapljice koje opija i pri samoj priči o njoj. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa.

Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a slatkoću vrhom jezika.

Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus, dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa, onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Najčešće su to arome kupine, šljive, jabuke i kruške. I sva ostala čula uživaju u vinu. Čulo vida uživa u punoj, kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome. Aroma vina kaže nam mnogo šta o njegovom karakteru. Sve to dodaje nove dimenzije uživanju u širokom spektru dobrih osobina vina.

Vino se razvrstava na:

obično vino (“In stricto sensu”); je vino dobijeno od svežeg grožđa dozvoljenim postupcima tretiranja grožđa, kljuka ili šire.

specijalno vino; je vino proizvedeno specijalnim enološkim postupcima čije karakteristike potiču ne samo od grožđa, već i od primenjenih specijalnih enoloških postupaka proizvodnje. Specijalna vina se razvrstavaju na: prirodno desertno vino, likersko vino, aromatizovano vino, penušavo vino, kvalitetno penušavo vino, aromatizovano kvalitetno penušavo vino, gazirano vino, polupenušavo vino, slabo gazirano vino i druga specijalna vina.

aromatizovano vino; je proizvod od vina dobijen po posebnom postupku, pojačan vinskim destilatom ili rektifikovanim etil-alkoholom biljnog porekla sa dodatkom dozvoljenih mirisnih i gorkih biljnih delova i ekstrakata biljnog porekla.

vino za destilaciju; je vino proizvedeno od sorti vinove loze određenim tehnološkim postupkom za destilaciju.

Prema sadržaju šećera vina se dele na:

suva - sadrži najviše do 4 g/L neprevrelog šećera.

polusuva - sadrži od 4 g/L do 12 g/L neprevrelog šećera.

poluslatka - sadrži od 12g/L do 50 g/L neprevrelog šećera.

slatka vina - preko 50 g/L neprevrelog šećera.

Prema boji:

bela, proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze;

ružičasta, proizvedeno pretežno od grožđa crvenih i crnih sorti vinove loze;

crvena, je vino koje je dozvoljenim postupkom vinifikacije proizvedeno od grožđa crnih sorti vinove loze.

Prema kvalitetu vina razlikujumo kao:

stona vina

stona vina s oznakom kontrolisanog porekla

kvalitetna vina s oznakom kontrolisanog porekla

vrhunska vina s oznakom kontrolisanog porekla

Stono vino je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa vinove loze. Stono vino ne može nositi oznaku sorte.

Stono vino sa oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa koje potiču iz jedne vinogradarske regije.

Kvalitetno vino sa oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa koje potiču iz jedne vinogradarske podregije s izraženim kvalitetnim organoleptičkim svojstvima značajnim za ekološke uslove i sorte određene vinogradarske podregije, vinogorja ili položaja čiju oznaku nosi, koje je odnegovano u toj podregiji.

Vrhunsko vino sa oznakom kontrolirsanog porekla je vino proizvedeno od određene sorte ili grupe sorti grožđa koje potiču iz jednog ili više vinogradarskih položaja u okviru jednog vinogorja s osobito izraženim kvalitetnim, specifičnim organoleptičkim i hemijskim svojstvima značajnim za ekološke uslove položaja i sorte, odnosno grupe sorti grožđa. To vino mora biti i odnegovano i punjeno u boce u vinogradarskom vinogorju koji obuhvata određeni položaj. Ako vino nosi oznaku sorte, mora biti proizvedeno od najmanje 85% grožđa sorte čije ime nosi.

Predikatna vina su:

Kasna berba - vino proizvedeno od grožđa koje je ubrano u stanju potpune zrelosti i čiji mošt ima najmanje 94° Oechsla. Prezrelo grožđe i ostatak neprevrelog šećera daju vino izvanrednog punog ukusa sa snažnim alkoholom koji po ispijanju širi prijatnu toplinu.

Izborna berba - vino proizvedeno isključivo od brižno izabranoga grožđa, čiji mošt sadrži najmanje 105° OECHSLA. Izborna berba je kasna berba, prilikom koje se iz ubranih grozdova (ručno) odstrane sve nedozrele, oštećene i bolesne bobice. Kakvoću vina izborne berbe određuju njihove organoleptičke osobine. To su vina velike usklađenosti svih sastavnica, a osobito alkohola, kiseline i slatkoće. Najčešće sadrži ostatak neprovrelog šećera pa ih deklariramo kao polusuha i poluslatka. U njihovoj aromi moraju biti izražene sortne osobine, mora se osjetiti miris potpuno zrelog, pa i prezreloga grožđa. Za izborne berbe pogodna su vinogorja sjeverozapadne Hrvatske i zapadne i srednje Slavonije. Za ovu vrstu berbe treba izabrati dobre položaje i sorte koje mogu izdržati na trsu dulje prezrijevanje. Svaka godina međutim neće biti milostiva prema takvoj vrsti berbe.

Izborna berba bobica - vino proizvedeno od prezrelih ili plemenitom plijesni napadnutih bobica čiji mošt sadrži najmanje 127° OECHSLA. Mišljenja smo da kod ove berbe ne bismo smjeli zadovoljiti samo minimalnu količinu šećera već i obvezno grožđe napadnuto plemenitom plijesni. Kako svaka godina ne daje ovakve berbe i napad plemenite plijesni a grožđe ipak nakupi zadovoljavajući šećer, mišljenja smo da takvu berbu treba označiti kao niži stupanj predikatnog vina (izborna berba). Već je u par navrata spomenuta plemenita plijesan. Nju izaziva ista ona gljivica koju zovemo siva plijesan i koja za kišnih jeseni zna potpuno upropastiti prirod. Plijesan postaje plemenitom onda kad do njezina razvitka dolazi kasno i kad napad nije opći. Bobice su prekrivene smeđom bojom. Uloga plemenite plijesni je da razaranjem kožice pridonosi hlapljenju vode iz bobica i koncentraciji šećera u moštu. Plemenita plijesan značajno oblikuje buke i okus vina. Izborna berba bobica daje vino žute, zlatnožute, čak i jantarne boje lijepo izraženog bukea, u kojima se jasno osjeća plemenita plijesan. Ta su vina najčešće poluslatka do slatka. Da se postigne ona prepoznatljiva usklađenost potrebno je dozrijevanje u bačvama tijekom 3 godine.

Izborna berba prosusenih bobica - vino proizvedeno od prosušenih bobica čiji mošt sadrži najmanje 154° OECHSLA. Još jedna vrlo zahtevna berba i prosečno ju je teško ostvariti zbog klimatskih prilika. Računa se da je jedna godina u deset pogodna za ovu vrstu berbe. Boja vina izborne berbe prosušenih bobica je zlatnožuta do jantarna, buke je raskošan, a u okusu dominira obilje neprovrelog šećera i miris plemenite budji.

Ledeno vino - vino proizvedeno od grožđa koje je bere nakon što je temperatura u nekoliko prethodnih dana bila manja od -7° C, i prerađeno u smrznutom stanju, a čiji mošt sadrži najmanje 127° OECHSLA. Kruna predikatnih berbi odnosno vina je ledeno vino. Randmani su kod takvih berbi vrlo mali a bitno je da i ovaj mali ostatak vode u bobicama bude smrznut i da ne ulazi u mošt. Bobice se s peteljke skidaju drvenim štipaljkama i ulaze u prešu u smrznutom stanju i mošt curi polagano (kap po kap) kao med. Vrenje pobuđujemo specijalnim vinskim kvascima otpornim na niže temperature. Vino ledene berbe je jantarno žute boje s malo alkohola i puno neprovrela šećera i raskošnog bukea.

Specijalna vina - je proizvod dobiven naročitom preradom svežega grožđa plemenite vinove loze ili prirodnog vina sa dodatkom potrebne količine šećera, alkohola, mirisnih i drugih materija i sastojaka neškodljivih po ljudsko zdravlje. Specijalna vina se dele na desertna, likerska i aromatizovana. Specijalna vina treba da sadrže najmanje 15% etil-alkohola po zapremini i potrebnu količinu neprevrelog šećera koji bi, preveden u alkohol, povećao njegovu količinu najmanje na 18%, a najviše na 22,5% po zapremini.

Arhivsko vino je kvalitetno ili vrhunsko vino koje je u podrumskim uslovima čuvano pet ili više godina, od toga najmanje tri godine u boci. Arhivska vina se prema tome mogu proizvoditi samo od grožđa namenjenog proizvodnji kvalitetnog i vrhunskog vina. Proizvođač arhivskih vina, osim što mora imati za tu svrhu prikladne prostorije koje će pregledom potvrditi ovlašcena stručna ustanova, dužan je još i takvu nameru (za arhiviranje vina) prijaviti centru za poljoprivredu, hranu i selo, u čijem je sastavu Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo.

Specijalna vina su:

Desertno vino

Desertno vino je vrsta vina kod kog je postotak alkohola veći od 15 % i ide do 22 %. Najpoznatija desertna vina na svijetu su Porto, Šeri , Madeira, Marsala, Prošek, Komandarija i Vermut. x

Likersko vino

je vrsta specijalnoga vina što se proizvodi vrenjem masulja ili soka (mošta), uz dodatak ugušćenog mošta, alkoholiziranog mošta (odn. mistele), vinskoga destilata ili vinskoga alkohola (rafinade). Stvarni sadržaj alkohola u likerskim vinima mora se kretati između 15 i 22% vol., a ukupni alkohol smije iznositi najmanje 17,5 i najviše 27,5% vol. U proizvodnji likerskih vina dopušteno je koristiti mošt u vrenju, vino ili mješavinu ovih sirovina, s tim da prirodna alkoholna jakost u tim sirovinama (odnosno u njihovoj mješavini) ne smije biti manja od 12% vol. Vinski alkohol (a on može biti za ovu svrhu proizveden i iz prosušenog grožđa) mora sadržavati najmanje 95% vol. etanola, a vinski destilat ne manje od 52 ni više od 86% vol. Koncentrirani ili ugušćeni mošt mora udovoljavati propisanim uvjetima. Sadržaj ukupnog/slobodnog SO2 u l.v. ako ona sadrže manje od 5 g/l neprevrela šećera može dosizati 150/30 mg/l, odnosno, ako sadrže više od 5 g/l neprevrela šećera taj sadržaj ne smije prelaziti 200/40 mg/l. I l.v. mogu biti svrstana u kvalitetnu ili vrhunsku skupinu i nositi oznaku kontroliranog zemljopisnog podrijetla (k.z.p.), ali u tom slučaju moraju biti proizvedena isključivo iz grožđa čiju oznaku nose, a ukupna alkoholna jakost im ne smije biti manja od 17,5% vol. I u mnogim drugim zakonodavstvima određuje se najniža količina ukupnog alkohola u likerska vina i ona najčešće mora iznositi najmanje 17,5% vol. U tim se zakonodavstvima propisuje i sadržaj suhog ekstrakta koji ne smije biti manji od 18 g/l. U RH najpoznatije likersko vino je samoborski bermet, a u svijetu najpoznatija likerska vina su malaga, samos, marsala i neka druga. x

Aromatizovano vino

Aromatizovana vina poznata su i još pod nazivom aperitivna vina od reči aperitivum što znači sredstvo za otvaranje apetita. Najpoznatija aromatizovana vina: - vermut - slatki vermut - slatki bermut - pelinkovac x

Penušava vina

su ona koja uz ostale određene sastojke sadrže i povećanu količinu ugljen dioksida, zbog kojeg se pri otvaranju boce razvija obilna pena. U penušava vina ubrajaju se prirodno penušava i gazirano penušava vina.

Čuvanje vina

U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta. Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170 godina!
Nakon izvesnog vremena odležavanja vina u tankovima ili buradima koje zavisi od tipa vina koje se želi dobiti, vino se flašira a fine fizičke i hemijske karakteristike se nastavljaju polako razvijati u boci. Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak. Flaširano vino zahteva posebne uslove za čuvanje. Dobar podrum za čuvanje flaširanog vina mora biti mračan jer to pozitivno doprinosi dugom i harmoničnom starenju vina. Boce moraju biti postavljene u horizontalni položaj kako bi se sprečilo isušivanje zapušača što bi uslovilo opasan kontakt vina sa vazduhom. U horizontalnom položaju zapušač (pluta) je natopljen vinom, čime se pojava isušivanja sprečava. Temperatura čuvanja vina je 11° C (idealna) mada može da se kreće i do 14° C. Najvažnije je sprečiti variranje temperature koja ubrzava neželjeno starenje vina. Vino ne trpi fizičke šokove kao što su nagle promene temperature. Vlažnost vazduha u podrumu je od izuzetne važnosti jer direktno utiče na kvalitet zapušača. Najbolja vlažnost je između 65 % i 80 % koja sprečava isušivanje zapušača sa jedne strane a sa druge strane ne oštećuje etikete na bocama. Podrum za čuvanje vina mora imati čist miris i mora biti tiho mesto, bez vibracija ili drugih fizičkih šokova koji bi štetili harmoničnom starenju vina. Treba imati na umu da vina u toku starenja prolaze kroz faze mladosti, zrelosti (najbolji balans i razvijen buke) i opadanja kvaliteta. Vina dobijena iz dobrih godina mogu biti u fazi mladosti nekoliko godina, čak i decenija, što zavisi od lokaliteta gde je grožđe uzgajano, vrste grožđa, menadžmenta u vinogradu, primenjene tehnologije i naravno klimatskih uslova. Nakon faze mladosti vino ulazi u zrelu fazu kad je njegov kvalitet najbolji i kad ga treba piti.

Degustacija vina za početnike

Da li ste ikada razmišljali o tome šta sve treba da učinite prilikom degustacije vina?
Evo nekoliko malih saveta...

1. Prvi korak kod degustacije vina je vizuelni. Dobro pogledajte vino u čaši, posebno po obodu čaše. Gledajte boju i bistrinu. Zato se za degustaciju uvek koriste prozirne čaše. Bela vina trebaju imati boju od nijanse izbledele slame do duboke zlatne. Bela vina tamne kako stare. Crvena vina mogu biti sa bojama od nijanse crvene cigle, pa do skoro modro ljubičaste boje šljive. Crvena vina sa vremenom počinju gubiti boju, postajući više smeđa. Vino možete gledati dok je čaša na stolu, ili držeći čašu u ruci. . Zbog toga je boja stolnjaka na stolu gde će vino biti servirano u čašama od izuzetne važnosti. Tamni stolnjaci umanjuju vizuelni efekat boje vina. Pozadina treba biti bela ili rose.

2. Zavrtite vino u čaši I pomirišite vino. Kod ocene mirisa vina potrebno je vino probati dva puta. Prvi put, pomirisati vino u čaši bez kovitlanja vina u čaši - ne možete samo provući čašu ispod nosa, jer tako nećete osetiti baš ništa. U početku držite čašu na nekoliko centimetara od nosa. I drugi put, miris vina koji se oseti nakon laganog kovitlanja vina u čaši .To će promešati kiseonik sa vinom, i tako umekšati tanine u mladom vinu. To, također, otvara aromu vina. Gledajte kako vino kvasi zidove čaše. Vina sa više alkohola imaju jaču površinsku tenziju i formiraju deblje tragove na zidovima. Kvalitetna bela vina trebaju vas podsećati na voćne ukuse, od lubenice ili dinje, preko krušaka i bresaka, do ananasa ili banane. crvena vina podsećaju na borovnicu, šljivu, trešnju ili višnju. Bačva u kojoj je vino bilo doprinosi aromi tako što ćete osetiti vanilu, kedrovinu ili cimet. Što osećate? Na što vas podsećaju mirisi iz vina?

3. Uzmite gutljaj vina, ali još ne gutajte. Prokotrljajte vino preko svih svojih receptora na jeziku i nepcima. Različiti delovi jezika osećaju različite ukuse. Veliki broj ljudi ima takve navike da pri gutanju samo prosledi sadržaj iz usta u želudac, a da ne koriste svoje receptore. I tu je potrebna vežba... Zadržite gutljaj nekoliko sekundi, razmišljajući o ukusima vina koje probate. (Moguće je osetiti trpkost, zaokruženost, mekoću, karbonizaciju, svežinu ili toplinu. Sa ovim atributima se i opisuje ukus vina...) Bela vina upoređujemo sa kruškom, jabukom ili ananasom. Crvena sa višnjama, šljivama i bobicama. Posle voćnih aroma u vinu tražimo karakteristike prepečenog hleba ili maslaca. To su ostaci kvasaca korišćenih pri fermentaciji. Zatim probamo da osetimo tanine. Kod belih vina ih nema, ili su prisutni vrlo malo. Kod crvenih su izraženiji. Tanini se razlažu u boci tokom starenja vina, i to može uticati na ono što osećamo. Osećate li hrast u vinu koje probate? To treba da bude prijatan i nežan osećaj, a ne dominantna karakteristika.

4. Progutajte vino. Kakav je ukupan osećaj o teksturi vina? Da li vino ima telo i strukturu? Da li su komponente dobro uravnotežene i zanimljive? Da li vino prijatno golica sve delove usta i zavodi vaše nepce, ili se zadržava samo na pojedinim delovima jezika? Telo je izraz kojim opisujemo sposobnost vina da zadovolji veliki broj osećaja u ustima. Kad kažemo struktura, podrazumevamo da vino ima niz ukusa koji prate početni osećaj i vode nas dalje. I tu su ukusi različiti. Koliko dugo traje vino? Koliko dugo možete da osetite vino pošto ste ga progutali? Da li vam se ukusi dopadaju? Probajte što više - vežbajte . Koristite standardnu terminologiju za opisivanje vina, čitajte o tome i obrazujte se. Tako ćete unaprediti svoju degustaciju.

Za početnike degustiranje vina treba biti zabavno. Ne morate se truditi da sve bude savršeno. Nemojte brinuti ako se vaši ukusi razlikuju od ukusa drugih ljudi. Svako ima svoj ukus. Uzbudljiva stvar kod probanja različitih vina je otkrivanje toga kakvi su vaši ukusi... Degustacija vina na sajmovima (prilikom ocenjivanja) ili kod proizvođača vrhunskih vina je nešto sasvim drugo. Složene procedure i metode za ocenjivanje su nešto što traži obučenog, uvežbanog i nepristranog degustatora . Uopšte, testiranje vina izražava se opisno upotrebom velikog broja reči kao što su životinjsko, oštro ili grubo, drveno, heady, vino sa (izraženim) telom, začinjeno, balansirano, harmonično, cvetno, voćno, lagano, likersko, snažno, zeleno, zaokruženo, suvo..

Koje vino uz koje jelo?

Kako biste bili sigurni u izbor kojim ćete iznenaditi svoja čula ukusa i mirisa, proverite svoj instinkt nvodima o primerenom izboru vina uz jelo na vašem stolu Kao aperitiv uobičajeno je poslužiti: suvo penušavo vino, šampanjac (francuski slatki), poluslatko penušavo vino, belo suvo i/ili slatko vino, sherry, porto, bermet ili prošek Uz predjela, pihtije i namaze nećete pogrešiti poslužite li belo vino ovih karakteristika: suvo, polusuvo, lagano slatko Jela na bazi ribe također idu uz bela vina, ona suva i ljupka te penušce isto tako suve.
Pršut i suhomesnati proizvodi poslužuju se zajedno s roze svetlim i suvim vinima, ali ni belo suvo vino nije loš izbor Guste supe, paštašute, rižota s sosom od riba ili mesnim sosom uglavnom prate bela suva vina, zatim roze i mlada crvena vina.Dok supe sa sosom od riba podnose i robusnija vina s višim postotkom alkohola Pržena ili pohovana riba, škampi s roštilja, sa ili bez sosa izvrsni su uz belo suvo robusno vino. Dok ribe pečene na ražnju i roštilju te rakovi, školjke i kavijar obavezno idu uz jaka bela i crvena vina, suva bela penušava vina ili bela aromatična vina Uz jaja pripremljena na različite načine, ili posluženja s pršutom i sirom, obavezno se poslužuje belo suvo ili ružičasto vino, a kao mogućnost tu je i crveno lagano frizirano vino. Žabe, puževi i jegulje kao specijaliteti zahtevaju belo vino. Kada je reč o mesu, belo meso i ono lagano ispečeno na roštilju upotpunjuje se sa crvenim suvim i mladim vinom. Ukoliko se radi o tamnom mesu, domaćoj i lovnoj divljači neizbežna su izrazito puna i jaka, stara robusna vina. Velike razlike u odabiru vina su kombinacije sira s testeninama. Sirevi s mekom testeninom zahtevaju Rose i crveno mlado vino, dok se sirevi s tvrdom testeninom, ribani ili uzavreli poslužuju u kombinaciji s crvenim starim robusnim vinom. Deserti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penušavih vina. Ukoliko se radi o voću, belo slatko, penušavo vino i likersko Rose neizbežan su izbor. Uz voće se poslužuju i slatki bermet te likersko crveno staro slatko vino. Poslastice poput kolača i sladoleda idu dobro u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penušavim vinima i aromatičnim slatkim vinima. Dok suve poslastice, one bez čokolade, dobro podnose penušce starijeg godišta, bela slatka i poluslatka vina te sherry, porto, suvarak ili prošek.

Posluženje

Kod serviranja vina potrebno je voditi računa na kojoj temperaturi se serviraju pojedina vina. Slatka vina i šampanjci trebaju biti servirani između 6 – 8 °C. Niža temperatura mogla bi sprečiti oslobađanje arome što bi moglo umanjiti ocenu o kvalitetu vina. Bela suva vina i roze vina trebala bi biti blago rashlađena od 8 – 12 ° C. Više temperature treba izbegavati jer vina gube živahnost i svežinu. Lagana crvena vina sa voćnim karakterom treba servirati na temperaturi od 12 – 14 °C a jaka puna crvena vina na temperaturi između 15 – 18 °C. Kao osnovno pravilo, mlada vina se serviraju hladnija nego starija, odležala vina. Konobar treba da servira vino tako da svako može videti etiketu na boci. Tip penušavih vina određuje temperaturu posluživanja Temperatura posluživanja nije ista za sve tipove penušavih vina, jer ona ovisi o boji, sadržaju šećera, ukupnog ekstrakta, starosti ili svežini, aromatičnosti, ljupkosti, mekoći ili oštrini okusa, pa čak intenzitetu penušanja. Svaki tip penušavih vina kao serija sorte ili kombinacija sorti određenog porekla zahteva specifičnu temperaturu posluživanja. Uopšteno, nužno je poštovati sledeće kriterijume: Penušava vina koji nose oznaku "brut" (suvi i sadrže 5-8 g/l ne prevrelog šećera) poslužuju se na temperaturi od 7 do 8°C, penušava vina koji nose oznaku "brut de brut" (bez ostataka šećera) poslužuju se na temperaturi od 6 do 7°C, bela suva (secchi) penušava vina poslužuju se na temperaturi od 7 do 9°C, bela ljupko-slatkasta penušava vina poslužuju se na temperaturi od 8 do 12°C, muskatna slatka penušava vina poslužuju se na temperaturi od 10 do 14°C, passiti, šampanjci proizvedeni od prosušenog grožđa (koji u pojedinim državama, pod određenim uslovima proizvodnje, mogu nositi i oznaku predikat) poslužuju se na temperaturi od 10 do 14°C, ružičasta rose penušava vina, poslužuju se s podrumskom temperaturom čuvanja tj. od 12 do16°C i šampanjci proizvedeni od crvenih vina poslužuju se uvek s temperaturom u ambijentu posluživanja (restoran, hotel, stan itd.) tj. od 18 do 21°C.

Čaše

Čaše za vino imaju ključnu ulogu kako u pogledu ukupnog utiska serviranog stola tako i u uživanju u toku probanja i konzumacije vina. One moraju biti tanke, bezbojne i transparentne kako bi otkrile boju ovog pića. Treba izbegavati deblje, obojene i dekorisane čaše kao i suviše otvorene čaše. Stranice čaša moraju biti blago uvijene ka unutra dajući blago uzaniji vrh čaše, tako da se aroma vina koncentriše na vrhu čaše što omogućava bolje testiranje (probanje) vina. Čaša se drži za dršku (nožicu) najmanje 4-5 centimetra dugu kako rukama ne bi grejali vino i kako ne bi kvarili vizuelni utisak o vinu u pogledu boje i bistrenja vina. Kad se na stolu serviraju čaše za vino potrebno je za svako vino imati posebnu čašu, a one trebaju biti postavljene po veličini u opadajućem redu s leva na desno i sa čašom za vodu na krajnjoj levoj strani stola. Nikad se više vrsta vina ne proba iz iste čaše jer ostaci aroma prethodnog vina mogu pokvariti utisak o sledećem vinu. Čaše za bela vina su manje zapremine u odnosu na one iz kojih se pije crveno vino jer belo vino se pije hladnije tako da se manje količine vina mogu ispiti ranije pre nego se vino zagreje. U toku nalivanja vina u čaše treba obratiti pažnju da se grlić boce ne prislanja na rub čaše. Vino se nikad ne puni do vrha čaše već se ostavlja otpražnjeni prostor kako bi se osetio miris vina. Belo vino se puni u čašu do 60% njene zapremine a crvena vina se nalivaju do 40% zapremine. Najčešći oblici čaša i njihova imena: lovorika za crvena vina frezija za penušava vina med za slatka vina agacija za bela suva vina maraska za mlada crvena i rose vina čaša za vodu.

Grozdje, presudno za dobar kvalitet vina

Vinske sorte vinove loze uzgajaju se na relativno peskovitim zemljištima, a tamnija zemljištima su povoljnija za crne (obojene) sorte, prie svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima, a zemljišta rude i crvene boje takođe utiču na obojenost crnih vinskih sorti. U svetu postoji oko 8 000 vrsta grožđa (botanički identifikovanih), od toga nešto više od 1 000 je namienjeno proizvodnji vina. Neke od ovih vrsta (sorti) su poznate kao autohtone i uglavnom se gaje i preradjuju u vino u zemljama iz kojih potiču. Pogodnim grožđem za proizvodnju vina podrazumeva se zdrav, zreo, prezreo, prosušen ili prirodno smrznut plod vinove loze priznatih sorata vinove loze, vrste Vitis vinifera L. ili ukrstenih s drugim vrstama roda Vitis namenjenih proizvodnji vina ili drugih proizvoda od grožđa i vina s tim da je u soku takva grožđa sadržaj šećera najmanje 133 g/l. Kvalitet vina zavisi od kvalitete grožđa (kvalitet grožđa je uslovljena sortom, loznom podlogom, klimom, zemljištem, fitosanitarnim stanjem, prinosom, trenutkom i načinom berbe) te kvalitetom tehnološkog postupka prerade grožđa. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su: sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, zatim sadržaj aromatičnih tvari, dok je sadržaj ostalih tvari bitan, ali ne i odlučujući.
Visokokvalitetne sorte - ova vina imaju izražena sortna svojstva, sadrže najveću količinu alkohola (12 – 15 %) i također najmanju količinu kiseline (5 – 8 %). Kvalitetne sorte - harmonična vina, sadrže 11 – 13 % alkohola i 6 – 9 % ukupnih kiselina. Kvalitetne sorte za obična stolna vina - sadrže najmanju količinu alkohola (9 - 11 %), a ukupna količina kiselina je malo jača (5 – 12 %).

Sve sto trebate znati o vinu